Jednogodišnja, sukulentna, zeljasta biljka. Stablo je poleglo, razgranato, dugačko 10-40 cm. Iz jednog korena polazi veliki broj izdanaka koji su veoma krti, pa je biljku veoma teško iščupati sa korenom. Listovi su sedeći, naspramni, obrnuto jajoliki do lopatičasti, po obodu celi, sukulentni. Cvetovi su dvopolni, žuti, sitni i sedeći. Nalaze se u grupama od 2-3 u pazuhu listova, obuhvaćeni krupnim braktealnim listovima. Plod je čaura. Cvetanje i oprašivanje: od jula do prvih mrazeva; entomofilija (insektima), autogamija (samooprašivanje), kleistogamija. Plodonošenje i raznošenje: od avgusta do izmrzavanja; mirmekohorija (mravima), antropohorija (čovek), autohorija (samorasejavanje). Životna forma: a Mes-Mac T scap. Tokom celog leta biljka sukcesivno niče i veoma brzo raste. Zahteva osvetljenje i toplotu, dobro podnosi sušu. Cveta samo za vreme sunčanih perioda. (Soó, 1970; Újvárosi, 1972; Hegi, 1979)

Okopavine, voćnjaci, vinogradi, napuštene bašte i dvorišta, trotoari (u pukotinama asfalta, betona i između cigli), smetlišta.

Širenju ove vrste doprinosi i transport semenske robe sa sitnim semenima (mak, detelina, lucerka). Biljku neki autori smatraju kosmopolitskom (Soó, 1970; Újvárosi, 1972) dok Hegi (Hegi, 1979) navodi da ima pantropsko-suptropski areal. Takođe, veliki problem je i način na koji je biljka dospela u Mediteran. Bez obzira na neslaganje raznih autora o poreklu i vremenu unošenja ove biljke u Evropu, ovu vrstu u Vojvodini možemo smatrati invazivnom, naročito u poslednjih 15-20 godina. Veoma intezivno se širi i skoro isključivo se javlja masovno.

Populacije su izuzetno velike, sastoje se od velikog broja jedinki i pokrivaju jako velike površine.

Rasprostranjena širom Vojvodine. Odsustvuje sa stepa na lesu, u gustim usevima i ruderalnim staništima sa visokim korovskim zajednicama. U Vojvodini je odomaćena i nalazi se u intezivnom širenju.